„ЂЕДОВА КЊИГА“ ПРОМОВИСАНА У БЕОГРАДУ: Милан Бован се пером одужио завичају

У организацији Друштва уметника Светионик и Удружења Невесињаца у београдском Дому омладине, у уторак 19. парила, одржана је промоција „Ђедове књиге” аутора Милана Дуловог Бована.

Скуп је у име организатора поздравила Биљана Станојевић, предсједница Друштва уметника Светионик.

Присутне је у име Удружења Невесињаца поздравио писац Божидар Бјелица Јапан. Он се осврнуо на садржај књиге, који је састављен од бајки у првом дијелу и приповједака у наставку.

– Земља Херцегова, знано је, рађа пјеснике и ратнике и оба та занимања, боље их је назвати позивима, баве се борбом: први за истину, љепоту, језик, прошлост, против заборава…; ратник за родну груду, породицу, част, отаџбину…, а оба за живот, огњиште и будућност. Вјерујем да је због свега тога Милан Бован свој првенац отворио причама уз огњиште, које добрим дијелом можемо окарактерисати као народне приче или бајке, а записивач или казивач је буквално користио оно чувено: „Пиши као што говориш!“ и писао је баш како говоре његови јунаци – рекао је Бјелица.

Он је истакао да поред класичних радњи у бајкама у којима се појављују доброћудни змајеви и злочасте аждаје аутор оживљава планину Вележ, врх Ботин и змаја истог имена, а уводи и животиње херцеговачког поднебља, као што су нпр. кравосац и џивџан.

– Они постају митска бића, а са њима су неосјетно уткана и народна вјеровања и митови Херцеговине и Хумнине. У бајкама спаја и старе словенске богове и стара вјеровања; казује и допричава легенде и народне приче – рекао је Бјелица.

Он је истакао да су приче некад прожете народном мудрошћу, а понекад се истичу строга правила у којима се јасно разликује шта је добро, а шта зло.

– Друго поглавље у књизи названо „Заборавак“, стилски, а често и језички, се у већини прича скоро потпуно разликује од првог циклуса. Оно што их највише спаја је танана душа приповједача, поднебље и традиционалност у ликовима, а у неким причама и правило „Пиши као што говориш!“, јер се користи чист народски говор Херцеговине уз нешто мањи број локализама и типичних израза – рекао је Бјелица и истакао да поред специфичног херцеговачког хумора се веома истичу и фрагменти о рату, као и да дио прича има исповједни тон.

Бјелица је истакао да је аутора квалификован као озбиљан приповједача, уз жељу да то потврди у наредним књигама.

Према ријечима аутора Милана Бована његова намјера је била да кроз књигу представи приче из давнина, карактеристичне за прошлост херцеговачких крајева, али и неке које су плод његове маште.

– Важно је да дјеца маштају. Кроз ову књигу хтио сам да их повежем са временом са генерацијама својих предака. Некада су ђедови водили унучад за руку на њиву или негдје друго и васпитавали дјецу, а данас су презаузети разним пословима и обавезама. Старије желим да вратим у вријеме које се крије у запећку душе – рекао је Бован.

Он је на посебан начин хтио да се одужи родном граду из кога је прогнан као десетогодишњи дјечак.

– Књигу сам издао са намјером да сав приход од продаје приложим за обнову Цркве Свете Тројице у Мостару.

Програм је водио Далибор Поповић Поп, предсједник Друштва књижевника и књижевних преводилаца Ниша који је прочитао Пролог који је написао Огњен Авлијаш док је глумац Небојша Кундачина прочитао приповјетку Златна Кочија.

ИЗВОР: СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА


ПОГЛЕДАЈТЕ СНИМАК ПРОГРАМА

ПОРУЧИ СВОЈ ПРИМЕРАК КЊИГЕ