Преносимо ЕНИГМАТИКА: “НИКО НЕМА ШТО БОВАН ИМАДЕ”


Еротека

Бовани нису (много)бројни као неки други. Нису! Ипак, има нас има таман онолико колико треба, односно колико овај напаћени дио Европе може да поднесе. Презимена Петровић, Јовановић, Николић. Смит, Џонсон, Ли, Минг, Милер, Попов, Гонзалес,… носи за нијансу више људи него што има Бована, али…нико нема што Бован имаде!


Славко Бован

Нема нас много, али смо добро распоређени, а тамо гдје смо се „распоредили“ обично смо „Нумеро уно“. Помало штрчимо, али се ич не узбуђујемо због тога.

Још је Бајага опјевао Боване у пјесми „Горе доле“ у стиху: „Никад немој бити доле, јер те доле ноге боле. Покривамо све битне области људске дјелатности, па смо у прошлости, а богами и садашњости имали и имамо неке важне академике, сликаре, гардоначелнике, посланике, свештенике, високе државне чиновнике, ниске државне чиновнике, пастире, лимаре, докторе, енигмате, спортисте, манекене/манекенке, дасе, шмекере, жестоке и питоме момке…Сви су били најбољи у својој бранши.

Динко (мој отац) је био најбољи лимар западно од Рио Гранде, Славко (стриц) је био најбољи градоначелник источно од Јенисеја, …

Једина нам је фалинка то што смо скромни и уопште се не знамо хвалити. Не, никако! Врло смо скромни, па никад се не сликамо са бројем 1 (ЈЕДАН) и никад не напишемо „Нумеро уно“! Никад! Понекад се шалимо на туђ рачун, а још чешће на свој рачун, па коме је смијешно нек се смије, а коме није нека није.

Имамо и неколико најбољих књижевника јужно од ријеке Дриве у Норвешкој. У свјетској књижевности се до сада није десило да је неко с првом објављеном књигом добио Нобелову награду за књижевност, али скромни Бовани имају узданицу.

(Ово горе је било мало шала а више збиља, а сад слиједи све без шале)

Милан Дулин Бован прошле године је објавио књигу „Приче у којима ћеш пронаћи оно што ниси ни знао да си заборавио“. Пратим писање младог Бована, препоручујем да пратите његове генијалне опаске на твитеру. Тамо се представља именом Ђет Милоје и десет љутих гуслара“. Раније сам прочитао неке његове приче, али ову књигу (добио сам је с посветом аутора, на чему му захваљујем) прочитао сам тек данас. Стално имам неке обавезе па сам читање одгађао. Данас узех да прочитам 10-страна, а на крају нисам престајао са читањем док нисам дошао до ЦИП – каталогизација у публикацији.

Књигу препоручујем свима! Треба напоменути да аутор цјелокупни приход од књиге поклања за обнову православне цркве у родном Мостару. И тај гест је за поштовање .

Прилажем причу МОСТ. Ова прича није најбоља, није ни међу 20 најбољих (по мом суду) али се добро уклапа јер је више посјетилаца овог блога имало прилику да пређу преко овог моста (ево и једне моје фотографије која украшав…хм…илуструје причу). Специјално ми се допада проницљиво запажање да мост који се описује има четири обале. Истина!

Хајде да узвикнемо заједно: Браво за Боване, а посебно за Милана!



ИЗВОР: ENIGMATIKA (tupljenje i oštrenje)


ПОРУЧИ СВОЈ ПРИМЕРАК КЊИГЕ