Вечерас је у организацији Културног центра Требиње уприличена промоција књиге Милана Бована „Приче у којима ћеш пронаћи оно што ниси ни знао да си заборавио“.
![](https://www.djedovaknjiga.com/wp-content/uploads/2021/12/IMG_0395-1.jpg)
Ријеч је о првој књизи овог Мостарца, у којој су се нашли митови, легенде и обични људи Херцеговине. Међу корицама књиге нашле су се неке давно испричане и можда већ заборављене приче из херцеговачких крајева, али и неке друге – из пишчеве маште. У књизи је сабрано тридесетак прича, груписаних у двије цјелине.
![](https://media.kctrebinje.com/2021/12/IMG_0306.jpg)
„Први дио књиге носи назив ‘Ђедове приче уз огњиште’. Неке од њих су легенде које су већ постојале по херцеговачким селима, кратке анегдоте које сам ја касније истраживао, надограђивао и ‘китио’. Ставио сам себе, приповједача, у улогу ђеда и покушао сам да то изнесем на старом херцеговачком архаизму. ‘Заборавак’, други дио књиге, написан је књижевним језиком и у њему су савремене приче, потпуно моје, писане књижевним језиком“, навео је аутор Бован.
![](https://media.kctrebinje.com/2021/12/IMG_0400.jpg)
Читаоцима је поручио да би требало да остану своји и да слиједе стари пут наших предака.
На представљању књиге, поред аутора, говорили су новинар Ратомир Мијановић, историчар Вук Бачановић и писац Елис Бекташ.
![](https://media.kctrebinje.com/2021/12/IMG_0297.jpg)
Вук Бачановић, историчар и уредник портала „Преокрет“, казао је да га је ова књига одушевила јер данас још увијек влада манија словенске митологије која се доста уопштава и има доста незнања о томе.
„Балканска митологија је стварно нешто специфично, нешто што има своју регионалну посебност, у смислу да је мјешавина разних утицаја – словенских, старобалканских, јудеохришћанских. Ова књига у књижевном смислу представља једну аутентичност из таквог специфичног Балканског свијета и због тога ме посебно одушевила“, додао је Бачановић.
![](https://media.kctrebinje.com/2021/12/IMG_0356.jpg)
Сав приход од продатих књига намијењен је за обнову Храма Пресвете Тројице у Мостару.
Извор: КУЛТУРНИ ЦЕНТАР ТРЕБИЊЕ